Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Недеља двадесетчетврта по Духовима - молитва и вера

Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу… А тај силазак његов беше чудан и Он сам беше чудо дотад невиђено: и Бог и Човек у једном телу под једним именом Богочовек! Дође Он у овај свет: да сви они који у Њега поверују, не погину, него да задобију живот вечни. Вјера у Бога и тада а и сада је темељ нашег спасења као што и каже Христос у речима које чусмо, кад се обрати жени крвоточивој: вјера твоја спасла те је – иди смиром! Ово чудо као и чудо које је Христос касније учинио васкрснувши Јаирову кћер јесте манифестација Божанске силе и надмоћи над законима природе које је опет Он дао и озаконио. Сви ови догађаји и чуда сведоче и позивају на вјеру у Бога – Бога створитеља и премудрог промислитеља за кога не важе закони медицине, закони тјела, закони природе јер је Он изнад закона, Он је створитељ закона – Он је закон! У овој васионској башти он је домаћин који сме да иде и ван стаза, сме да гази по трави и прескаче ограду и сме да бере цвеће где год хоће и колико му воља јер је Он створитељ целе ове баште коју видимо и не видимо!

+ + +

Једна црквена пјесма каже: Идјеже бо хошчет Бог измјењајетсја јестества чин – тј: Тамо где хоће Бог мјења се и природни ток ствари! Бог твори чудеса или на човеку или ван човека, но увек ради човека. Он који је могао смислити и од земље извајати човека, и Духом својим оживети га, још је лакше могао учинити да жена оздрави или да се дете од дванаест година пробуди из мртвог сна!

+ + +

Шта за Христа представља болест, шта за Христа представља смрт? Дођемо са вјером у Њега, дотакнемо Га и одемо здрави! Дођемо са вјером и помолимо се и добијемо нови живот… Ово јеванђеље је јеванђеље вјере и јеванђеље чуда али наравно није једино у Светом Писму. Колико вјера има само удела у нашим животима треба по некад да се запитамо? Однос човека и човека није темељан однос уколико нема вјере! Однос човека према Богу не може се назвати односом уколико нема вјере? Од дјеце тражимо да верују родитељима и учитељима који их уче! Муж тражи од жене да му верује – жена тражи од мужа да јој верује! Болесник не иде доктору ако не вјерује да ће му помоћи! Ја тражим од вас да ми верујете да је ово што вам говорим корисно и за Бога и за вас! А Бог од нас свих тражи да Му верујемо! Колико ћемо у некога веровати и колико ће неко у нас веровати зависи од количине жртве коју смо спремни подњети… Ево једног сасвим обичног примера: сретну се два странца и започињу разговор који се одвија са формалним питањима и одговорима, једна свакодневна и свима позната конверзација! Један од њих се жртвује одлучивши да свом саговорнику изнесе неку своју тајну или неки проблем верујући да сњим то може поделити! Овај препознаје његову веру и одговара са вером износећи и он њему неку своју тајну…Тако формални разговор прераста у поверење а поверење у вјеру! Можда се неко пита чему сва ова прича али ево зашто…

+ + +

Господ Исус Христос – Бог наш, је нас задужио са толико жртве, откривши нам свима целог себе, откривши нам своје тајне, откривши нам и Оца свога који је у тајности и Духа Светога и жртвовавши себе распећем на крст, да би не веровање у Њега био крајњи безобразлук од стране човека кога је опет тај исти Бог створио! И данас имате људи који – не само да не верују Христу него га и нападају и псују – распињући Га свакодневно својим богохулним речима и делима! А и данас као и у време кад су се збили ови јеванђелски догађаји – Христос и даље открива себе људима, поверава се људима како би се људи поверили Њему и прихватили га као свог најискренијег пријатеља и више од пријатеља – као Спаситеља! Сва чуда која је Он чинио и која данас чини јесу у служби људи, на јачање и утврђивање вере наше и на коначно спасење кад ћемо се са Христом у рају гледати лицем у лице! Да нас Господ Исус Христос никада не остави без своје заштите, без своје љубави и свог откровења, без својих чуда која чини кроз молитве и мошти светих – помолимо се! Њему нека је слава и хвала у векове – Амин!

јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике