Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

На Светога Саву 2013

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Од времена када су Срби примили хришћанство проповеђу Свете браће Ћирила и Методија па до Светога Саве – Срби су били још неутврђени православци. Рађањем Светог Саве постају искрени православци а после Савине смрти и светосавци. Оно што су започела Света браћа Ћирило и Методије – довршио је Свети Сава и света лоза Немањића. Први су бацили семе а Богом нам дани Сава је учинио да роди плод. Тако је настало Светосавље – тај најлепши плод искреног српског православља. Постоје многи путеви спасења у православљу. Свако од нас иде неким својим путем и спасава се са Господом Исусом Христом. И Свети Сава се спасио и посветио уз Христа и са Христом, служећи својој Цркви, отаџбини и своме роду. Тај Његов животни пут од раскоши светске до скромности монашке, од светске славе до небеске прославе – називамо данас Светосављем. Светосавље није само историјско сећање и знање Савиног животног пута, није то безосећајно набрајање година и чињеница – већ је срж Светосавља ход по утабаним спасоносним стазама Његовим. Светосавље није само набрајање онога што је Сава био, већ је Светосавље оно што ми данас јесмо. Право Светосавље не огледа се и не сведочи само речима – него пре свега делима.

Напустивши државу земаљску – Сава је пригрлио небеску државу и небеску Србију. Иако није био земаљски владар а могао је бити, као Божији слуга, Божији раб за њу је учинио више него многи земаљски цареви. Поставио је темеље Српске Цркве, државе и школства и већ тада показао да јака Србија може да постоји само ако постоји слога, братољубље и Христољубље. Својим одрицањем од овоземаљске светске славе Свети Сава је поставио принцип и правило којим ће касније следити његов отац Свети Немања Симеон и многи свети краљеви и цареви српски, са царицама и кнегињама. Оно што је Косово изродило, цар Лазар изрекао а народ опевао у стиху: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века“ - носи и јесте печат Светосавља! То је светосавско опредељење без двоумљења. Светосавље не негира дакле, неопходност, па чак ни вредност овоземаљског, али оно утврђује скалу вредности по којој небеско царство има предност над земаљским.

Светосавље је братољубље! Ако неко мрзи брата свога он није Светосавац, јер Свети Сава је мирио а не завађао српску браћу. Ако неко разбија и урушава Српску Цркву и државу - он није Светосавац. Крунишући свога брата Стефана за краља 1217. године у манастиру Жичи Сава је унапредио Српску државу која је тим чином постала међународно правно призната, а две године касније 1219. унапредио је и Српску Цркву учинивши је самосталном Архиепископијом.

Кроз историју Срби су увек имали истребљиваче светосавља. Неки су били изнутра а неки споља. Први су били Турци који су спаљивањем земних остатака Светог Саве на Врачару 1595. мислили да ће спалити и његов свети дух и његов свети лик. Спалили јесу тело али дух и свети лик нису могли уништити. Оно што је данас критично није више тело Светог Саве нити његови земни остаци, већ сам дух, принцип и пут светосавски. Нарушавањем светосавског духа, злоупотребом светосавског имена, напуштањем и одрицањем светосавских принципа зарад овоземаљске а не небеске славе, угрожава се сама суштина светосавља, јер су непријатељи видели да им победу не доноси спаљивање нашег тела, него спаљивање нашег, тј. светосавског духа. И ето кроз историју од тада па до данас њима не смета толико наше тело – колико им смета наш дух светосавски.

Зато чувајмо Светог Саву – чувајмо светосавље у срцу и духу, децо наша – да би сачували себе и свој род. Ускликнимо сљубављу светитељу Сави, Српске цркве и школе, светитељској глави! Нек је срећна свима слава – просветитељ Свети Сава! На многа љета – Амин!


јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике