Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Недеља осма по Духовима – умножење хлебова

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Свето Јеванђеље које читамо сваког празника на Литургији, драга браћо и сестре препуно је чудесних догађаја, баш као што је живот свагок од нас испуњен чудесима, али нису сви у стању то да виде и да пред Богом признају. Време пролази, живот тече брзо, а нама је све мање простора и времена које би посветили себи и свом духовном сагледавању, преиспитивању – онако у миру и тишини у неком кутку свог дома – где се то налазимо на лествици и на којој степеници када је у питању Бог и наша вера у Њега. Јер ово чудо које описује данашње Јеванђеље није ништа веће чудо од чуда са којима свакодневно живимо, па су нам мисли и осећања отупила, као што човек отупи на недаће и невоље ближњих свакодневно слушајући исте проблеме и исте јаде. А не треба да отупи, не треба да постане безосећајан, јер онда постаје мртав и безличан. Данас када је неко саосећајан, спреман да помогне и учини – људи за њега кажу да је блесав и наиван, а када је учтив и љубазан онда је обавезно полтрон и улизица. Нисмо ни свесни колико смо се променили јер мало времана одвајамо да се погледамо где смо то ми, а где је Бог наш, узор наш и где смо то ми у односу на Њега – наш једини прави узор и мерило.

Тако и ми данас не примећујемо чуда Божија, или их се не присетимо па заборавимо. А зрно пшенице, како каже преподобни Јустин Ћелијски, које се у земљу баци, иструне и васкрсне – тј. роди и донесе род свој није ништа мање чудо од чуда умножења пет хлебова и двије рибе са којим је Господ нахранио пет хиљада људи.

И каже се у светом Јеванђељу, да се Господ помоли, погледа у небо и благослови баш као што смо и ми дужни да се пре и после наших оброка помолимо Богу, јер је Он тај који чини да посејано никне и донесе род и да се нађе на нашој трпези, или – Он је тај Који чини да се скромна и мала плата нашег Србина данас умножи и тако некако расподели да може да прехрани себе и своју породицу и школује децу. То је чудо и то је благослов који ми још увек имамо и носимо и опет смо благодарни Богу! Нас Србе Господ држи у скромности и тиме нас држи у свом наручју. Кад би Срби били имућни као неки други народи у свету – ја мислим да би ми били најгори. А овако, собзиром да су све наше наде у људе и државе пропале, што може да буде и добро по наш духовни живот, остаје нам Бог као једина нада, прибежиште и ослонац. Гледајући ових дана недаће и невоље људи наших поплављених домова, видио сам да из те наше скромности и немаштине – опет просијава нада и вера – што је непроцењиво богатство! и опет људи кажу: Даће Бог...! – полако...! – поправићемо све! И то је чудо! И чудо и благослов!

И зато ко је са Господом он никад неће остати гладан, јер он ће се и од мрве нахранити - као што нахрани Господ народ у причи што чусмо - а онај без Господа – Он је увек гладан и прождрљив, јер му храна није благословена, а богатство му није на спасење. Добро је док нас Господ држи у свом наручју, јер је прече небеско већ земаљско царство. Са Господом увек ћемо бити на добитку – Њему нека је слава у све векове векова – Амин!

јереј Средоје Андрић - 3. август 2014 г.


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике