Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Успење Пресвете Богородице 2014.

Чудесан је данашњи дан и чудесан је данашњи празник, браћо и сестре. Успење Пресвете Богородице, мајке нашег Спаситеља није исто што и смрт обичног човека. Успење Пресвете Дјеве није ништа друго до мирно уснуће и васкрсење, мирни прелазак из овог у вечни свет небеске славе. Она која је била земаљско биће – постала је небеска Царица. Постоји ли неко ко није чуо за Мајку Христову, постоји ли неко ко није молитву Њој узнео, или неко ко није осетио благи покров и загрљај Њен у тренуцима туге и немоћи? Она је мајка Христова и мајка свих нас, а мајка ко мајка…створена је да воли, да брине и да се моли за своју децу. Зато је она непресушни извор са ког треба да се напајају све данашње мајке и да се уче и њој да се моле.

Сви савременици и Свети оци који су описивали Њен карактер и њен живот имали су само речи хвале и дивљења. Била је и остала мајка Онога који је за живота на земљи чуда чинио, а опет је била неприметна и неупадљива – скромна, тиха и Богу посвећена да је Њена слава остала непримећена све до дана данашњег, када ју је Христос, њен љубљени Син узнео ка себи и прославио непропадљивом вечном славом и наградом. Цењена и поштована на земљи међу познаницима и ученицима - постаје широм васељене позната као она која заступа род људски пред престолом Цара славе на небесима.

У Светом Писму не постоје писани трагови Њеног уснућа и успења на небо, али предање и дела савременика говоре о томе. И као што јој је арханђео јавио благу вест да ће родити Господа Исуса Христа: „Радуј се благодатна, Господ је с тобом“ тако јој и сада јавља о њеном пресељењу у вечну славу Господа и Сина Свог. Припремајући њен чудесан испраћај овоземаљски, Господ је Духом Светим сабрао све апостоле са разних места где су проповедали око њеног одра на ком је лежала и где су последњи пут узели благослов Богомајке. Видно тужне и жалосне она их је тешила и бодрила да ће бити са њима и са свима нама који у Цркви Христовој прослављамо њу и њеног Сина а нашег Господа Исуса Христа. Преселивши се Господу са речима: Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спаситељу моме“ – испустила је свој дух Господу. Апостоли су Њено тело пренели и сахранили у Гетсиманском врту, где су били сахрањени њени родитељи Јоаким и Ана и њен заручник – праведни Јосиф. У великој поворци верника који су дошли да испрате Богомајку дешавала су се многобројна чуда и исцељења оних који су се са вером дотицали њеног одра на ком је ношена. После сахране, апостоли су три дана непрестано код гроба песме певали и Богу славу узносили. Промислом Божијим на сахрани није био присутан апостол Тома, а када је после три дана дошао - плакао је јер се није удостојио да прими Њен последњи свети благослов. Сажаливши се на њега остали апостоли одлучише да склоне камен и отворе гроб како би се поклонио и целивао Њене свете мошти. Али када то учинише у гробу не нађоше њеног светог тела него само погребне овоје у које је била умотана и из којих се ширио богоугодни мирис. Тако је Господ који се вазнео телом на небо – вазнео и тело наше Богомајке и посведочио свима нама да је вазнесење реалност у свету и у нама који га славимо, поштујемо и који му служимо.

Нека данашњи дан и овај свети Празник у ком прослављамо уснуће и успење наше Богомајке, што је парадоксално за нашу овоземаљску логику, али не и за Божију, буде и нама на васкрсење и вазнесење и вечни живот. Да овај град и становници његови увек буду Христови и Богородичини, а они наши – Господу и Пресветој Богородици се помолимо! Њима нека је слава и хвала у све векове векова – Амин!


јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике