Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Материце

Очекујући и припрмајући се за дочек празника Рођења Христовог Црква православна ових недеља прославља три празника у којима се велича улога родитељства и кроз обичаје везивања и одвезивања промовише брачна заједница и породичне вредности. У ово наше време у ком је на удару злих сила и злих људи управо брак и светиња брака и родитељства – ови празници које је Црква још давно установила – дођу као права ствар у право време. Ти празници јесу: Детињци, Материце и Оци.

Прошле недеље славила су деца своју славу, данас славе мајке и жене, а следеће недеље славе оци. Циљ ових празника јесте да се породица као стуб здравог друштва ојача, да се чланови породице зближе и да се ублаже баријере између деце и родитеља где постоји правило, као нпр: „Ја овде наређујем, а не ти, ја издајем наредбе а ти слушаш и радиш“. Овај поредак у нашим породицама где су отац и мајка старешине куће и домаћинства није ни толико лош, али Црква иде и корак даље, па учи своје вернике да се породични односи и послушност требају заснивати првенствено на љубави и слободи, а не на закону силе и потчињавања. У том смислу треба и схватити то да деца везују родитеље, а они се даровима дреше и искупљују. Овај шаљиви метод код нас је везан само за ове дане, али Црква је тиме хтела рећи да и остали неки дани у години могу бити такви – радосни и шаљиви и праштајући.

Где нема довољно љубави, драга браћо, сестре и децо, а свако се бар по некад може пожалити на њен недостатак и код себе и код другог, ту позицију замењује ауторитет у виду оца и мајке који доноси одлуке и одређује правила мимо консултација са већином – тј. са децом. То не значи да се деца требају питати за све и одлучивати, него Црква указује на потребу дијалога и разговора, у ком ће се и деца учити да саслушају родитеље и родитељи децу и у том разговору прихватити најбоље идеје и предлоге.
Данас имамо управо такав проблем, проблем слабе комуникације и у друштву и у породицама, где се деца дуре и љуте, а родитељи само наређују. Ту је обостран проблем. Деца не би требала да се тако дрско љуте, а родитељи би требало да своје одлуке или наредбе деци објасне – зашто је то добро и због чега. Деца то не схватају и љуте се и највећи проблем долази тек касније када они буду имали своју децу примениће исти тај погрешан метод у васпитању наслеђен од својих родитеља: они ће наређивати, а њихова деца ће им се љутити.

Дакле све ово што је речено темељи се на љубави и на жртви. Одвојити и време за некога данас је велика жртва. Немајући времена родитељи наређују а не објашњавају, наставници наређују а не објашњавају, директори наређују а не објашњавају...и ето одакле стрес и нервоза код мале деце а наравно и касније кад одрасту, кад буду људи, кад и они буду очеви и мајке биће такви - са слабим живцима и слабим стрпљењем. Неко ће рећи да сам у говору напустио Јеванђеље и прешао на социологију и психологију, али Јеванђеље Христово много је дубље него што неки мисле и оно задире у саму суштину и начин нашег живљења, оно је наш васпитач за све оне који хоће то да види и чују. Када би и ми слушали Христа и поштовали Његов закон - не из страха од одмазде, него из љубави, све би било много другачије. Тај поредак кад би пренели у породицу, у неку фирму и у државу, довео би до тога да би сви били мање напети и нервозни, а све би боље функционисало.

Зато љубав као врлина у Јеванђељу заузима прво место и две највеће заповести Христове темеље се на љубави: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим... и љуби ближњега свога као самога себе. На овим двема заповестима почива сав закон који треба да испоштујемо. Није ни дуг ни тежак за запамтити, али јесте потежак за спровести га и испунити

Нека је срећан данашњи дан и празник свим мајкама и женама, да се угледамо на свете претке и свете мајке које су изродиле и Цркви светитеље подариле – Амин – Боже дај!

јереј Средоје Андрић
27. децембар 2015.


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике