Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Недеља пета часног поста

У име Оца и Сина и Светога Духа!

У Христу браћо и сестре, драги наши вјерници... Ево полако приближавамо се празнику Пасхе, данима страдања и Васкрсења Христовог...па и у овом одломку из данашњег Светог Јеванђеља Христос каже својим ученицима да му ваља ићи у Јерусалим и да ће бити предан првосвештеницима и књижевницима и да ће га шибати, пљувати и убити и у трећи дан да ће васкрснути. Док он њима говори о томе како ће претрпити страдање за добробит свих људи, како ће поднети жртву за сваког од нас, жртву као доказ љубави према човеку кога је створио...двојица Његових ученика Јаков и Јован размишљају о томе како да се и они прославе уз Христа па га питају: Учитељу, дај нам да седнемо један с десне стране теби а други са леве, у слави твојој.? Само ово питање, ни мање ни више, него Апостола Христових говори нам о томе да су и Апостоли били људи са слабостима данашњег човека и да ми можда често идеализујемо и Апостоле и ликове осталих светитеља гледајући на њих као на савршенство – нама недостижно. Христос управо разбија те наше заблуде које и данас постоје и које многим данашњим хришћанима наносе велику духовну штету у том смислу што многи хришћани себе лишавају благодатних дарова Цркве, чак се многи боје и да дођу у цркву, јер не виде себе ни близу Апостола ни близу негог од светих по начину живота. Светост је, драга браћо и сестре, непрестано усавршавање, непрестани рад на себи, непрестана борба са грехом и страстима и непрестани вапај: Помози Христе мени грешноме да победим грехе и страсти! Ниједан свети није постао свет одједном. Нису ни Апостоли, и они су се учили од Христа који је једини Савршен и који и нас и дан данас учи, како свештенике – тако и мирјане. Ево ја ћу да вам кажем нешто искрено иако није популарно, али је јеванђелски тачно. Ако будете било кога идеализовали осим Христа – можете се разочарати. Ако свештенике идеализујете – можете се разочарати, ако дјецу своју идеализујете – можете се разочарати, ако неког од светих идеализујете – можете се разочарати – јер ево нпр. ову седмицу прослављамо Свету Марију Египћанку која је ни мање ни више била блудница читавих 17 година. Неки вјерници који и свете сматрају безгрешним разочараће се тим сазнањем и у Цркву, па ће рећи: Свако ли данас може постати светитељ, као што многи у неком бјесу кажу: Свако ли данас иде у Цркву! Иду и они који никад нису ишли...! Тако многи данас кажу... Али ето Црква је баш њој, некадашњој блудници Марији Египћанки посветила једну недељу Часног поста, јер труд и борба са страстима кроз покајање – њој су донели венац славе који не вене. Она је пала, али је устала, баш као што је и Петар апостол пао чак три пута одрекавши се Христа, али опет се спасио и опет кажемо данас – Свети и велики Апостол Петар. И Христос даље у истој овој данашњој Јеванђелској причи каже Апостолима:
Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?
А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;
Али да седнете с десне стране мени и с леве није моје да дам, него ће се дати онима којима је припремљено. Ни мање ни више Христос им дакле каже: Не знате шта иштете! и одмах потом им говори: Знате да они који се зову владарима господаре народом, али међу вама да не буде господара – него онај који хоће да буде велики и први нека не господари – него нека свима служи и буде као слуга – и онда додаје речи: Јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе.
Христос нам дакле говори да је Он дошао да себе жртвује а не да жртвује неког другог и да кроз ту послушност Оцу и Он и Отац пројаве своју љубав према људима, јер Отац жртвује Сина а Син себе добровољно жртвује. Тако је Отац жртвовањем Сина пројавио већу љубав него да се и сам жртвовао – јер сваки би добар отац жртвовао пре себе него свога сина, као што би и у рату сваки отац да може, одабрао да погине уместо сина. Дакле, Христос нас позива на жртву, на служење, на љубав једних према другима.
Ево мало ћу да искочим временски из ове приче у данашње време, али ћу остати на теми „жртве и служења“. Пре две вечери био сам на једном предавању овде код нас у Дому културе које је на жалост било слабо посећено (не знам из којих разлога а мислим да је требало то баш сви да чујемо) јер је демограф Мр. Биљана Спасић говорила на тему: „Зашто Срби нестају“ односно зашто Срби и Српкиње слабо рађају децу? Да не ширим много, изнела је чињенично стање и у бројкама рођених и умрлих, склопљених и разведених бракова, бројке извршених абортуса, а абортус је да знате убиство које је држава богохулно легализовала на нашу срамоту као народа. Основни и полазни одговор на питање „зашто Срби нестају“ јесте управо тема данашњег Јеванђеља, односно недостатак жртве, служења другоме и недостатак љубави. Рађање и одгајање дјеце и брак изискује велику жртву и велику љубав, а омладина чак и она која економски данас то може, зарад свог личног уживања и задовољства то не жели. Значи и они који то могу, они то неће. Неки роде једно, неки двоје, ређе троје...четврто, пето и даље да не говоримо. Стално се изговарамо некаквим изговорима и сви хоћемо да нам Србима буде боље а оглушили смо се о прву Божију заповест која гласи: Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме! А све је то из разлога јер нисмо спремни на жртву, немамо довољно љубави ни према сопственој дјеци, па дјевојке и младићи се одлучују на убиство сопствене дјеце уз саучесништво немарних доктора. И како једном Српском народу да буде боље кад предњачи по абортусима у целом свету? Треба, не мало, него добро да све запитамо како радимо и како дјецу васпитавамо и како ћемо пред Господа стати када дође време да станемо! Ако станемо и покајемо се и престанемо са грехом као Света Марија Египћанка, добро ће нам бити, јер она нам сведочи да има наде и за грешне, а ако ли не престанемо онда ћемо сами себи пресудити, јер Бога и закон Његов нисмо поштовали.

Нисмо свети, али нисмо ни без наде, јер нема греха који нам Христос васкрсли неће опростити ако престанемо и покајемо се. Њему се зато молимо и Њему славу узносимо у векове векова – Амин!
______________________
јереј Средоје Андрић - 2016 г.


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике