Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Црква и држава

У име Оца и Сина и Св. Духа!

Овога пута са овог узвишеног места – олтара светог рекао бих нешто о односу Цркве и државе и о позиву свештеничком, позиву који није лак ма колико то у очима многих деловало супротно и исувише лако. Не желим овом приликом да браним свештенство од неких напада, већ да разјасним неке недоумице и поставим ствари на своје место. Конкретно говорићу о односу цркве и државе, о односу црквене јерархије и јерархије државне, које иако одвојене (историјски посматрано некад више – некад мање) морају да имају заједнички интерес или речено политички „добру сарадњу“. Црква, а самим тим и јерархија црквена: епископи, свештеници и ђакони свој животни правац и правац државе увек ће темељити на најјачем темељу, а то је Христос – пут, истина и живот. Биле су разне идеологије којима смо подлегали – биле и прошле…једино Христос траје вечно и ко Њега буде следио никада неће залутати. Све вредности човечанства, сва морална правила налазе се у једној књизи – а то је Свето Писмо. Данас имате на хиљаде закона и подзакона и човечанство опет није срећно – правде је све мање! Што у држави имате више закона – то знајте да у њој има све мање Бога.

Често сам чуо да неко каже: шта се онај владика меша у политику или шта онај свештеник дружбује са политичарима? Као да тај што пита, тугује за неким временом кад су свештенике мучили и исмејавали, за временом кад је свештеник био мање цењен од лопова и разбојника, а само из разлога јер је усправно стајао на бранику вере и нације. А тај исти свештеник је плакао и душа му се цепала јер је његово стадо залутало, стадо му је омађијано и опијено безбожничким пићем за које је он знао да води у смрт и народну пропаст! Данас времена нису таква, али опет има оних којима то смета. Смета им што Црква брине о својој деци. Смета им што Црква диже свој глас против неморала! Црква и свештенство су дужни да брину о свом народу у свим сегментима људског живота ма колико то некима сметало. Црква је дужна да укаже на моралне пропусте државне власти - на пропусте који би њен народ одвео у морални и духовни колапс. А кад сте морално пали онда сте пали свакако и сви вас газе, јер и сами се газите - газите оно што је вама некад било свето! Све пролази, „све тече све се мења“ – рекао је философ – све пролази само Христос остаје! Зато што је са Христом? - Црква је одувек овом народу била и више од Цркве, јер онда кад су они који су требали мислити о народу – то нису чинили а Црква је и тад мислила о њему и преузимала улогу да води народ. Није то Црква нити свештенство чинило јер је хтело да господари овим светом. То није, како би рекли „у крви наше православне Цркве“ јер је Христос рекао: „Царство моје није од овога света“. Црква ће за овај народ увек бити изнад државе, јер држава тежи да овде на земљи створи благостање на уштрб вере тако што ће дозволити и озаконити свакакве глупости… а Црква зна из своје дуге историје да је једино кроз веру и Божији закон могуће остварити благостање на овом и оном свету! Црква дакле, брине и о овом и оном свету, док држава брине само о овом. Зато Ми и Црква наша увек утичемо на вође народне, да се уздигну изнад овоземаљског, да више гледају на небеско а земаљско ће доћи као плод тога - јер је то једини прави поредак на путу успеха! Христос је рекао: „Тражите најпре Царство небеско а остало ће вам се све дати“!
Друго што желим да нагласим јесте то, да Црква никада неће пасти под утицај политике. Она може да се сложи са политиком и политика да се сложи са Црквом. Црква ће увек подржати свако добро дело, сваки добар „пут“ овом народу, али ће исто ту политику осудити уколико она скрене са правог пута! Дешавало се да ми свештеници подржимо неки политички гест па нас окарактеришу као припадника неке странке. А не знају да ми нисмо ту због политике – него због Христа! Уколико нека странка искрено стоји уз Христа онда смо и ми ту. Чим она одступи од Христа ми ћемо дићи узбуну! и сви то добро знају! Управо су због тога свештеници и били гоњени, јер је многима у врху сметала истина, сметао им је Христос!
Зато је данас Црква потребна народу и потребно је да се чује глас Цркве! Многе моралне непогоде, ветрови и олује дунуле су на овај народ и на православље, а Црква је та која ту може задати најбољу реч. Црква се дакле, искључиво бави моралним питањима по овај народ. Зато ако видите да Црква и држава сарађују – радујте се – има наде. Кад би се сви наши политичари ујединили око Христа и Цркве – где би нам био крај!? Ево и јуче је овде на овом нашем војничком гробљу наш брат Рус рекао: како се Руси окренуше Богу стадоше и они на ноге. Заиста је добро видети председника, премијера и патријарха заједно како се поштују, помажу и слажу. И не само њих! Видети и три проста човека да се слажу – заиста је добро, јер и Христос рече: Где су двоје или троје сабрани у име моје – ту сам и ја Сам“!
Нека би ове речи које рекох пробудиле у свима нама јеванђелске вредности и подстакле на јединство свих у Христу у коме је истинита моћ, снага и успех а исто тако расветлиле свима значај и глас Цркве у савременом друштву.

Христу нек је увек слава и хвала – Амин!

6. новембар 2011.
јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике